Оксихидроген терапија је у суштини када људи удишу мешавину кисеоника и водоника, обично око двапут више кисеоника него водоника. Основна идеја овог третмана је побољшање општег здравља путем прилично занимљивих хемијских реакција у телу. Кисеоник има наравно велику улогу, јер ћелијама треба за производњу енергије, док се водонику у последње време поклања пажња због могућности борбе против штетних слободних радикала. Када се комбинују, ови гасови могу помоћи у уклањању оштећених ћелија у плућима и смањењу отока у целом телу. Неке клинике ово већ нуде као део алтернативних медицинских програма за пацијенте са хроничним дисајним проблемима или упалним обољењима.
Oksi-hidrogen terapija je zapravo počela sticati pažnju još u ranim danima kada su istraživači prvi put počeli da istražuju tehnologiju elektrolize vode. Tokom godina, dosta toga se promenilo, naročito način na koji ljudi dobijaju tretman. Današnji dan, ljudi mogu da ju udišu bez ikakvih invazivnih procedura zahvaljujući stvarima poput nazalnih kanila i onih malih mašina za nebulizaciju. Zaista smo primetili da se ovaj pomak ubrzao tokom celokupne koronavirus krize. Odjednom, svi su ponovo pričali o disajnim tretmanima, što je oksi-hidrogen terapiji dalo još jednu priliku za širu pažnju.
Оксихидроген терапија делује на основу начинa на који узајамно делује са нашим телима на ћелијском нивоу, углавном због нечега што се назива оксидационо-редукциони потенцијал. У основи, водоник делује као антиоксиданс који може да помогне у борби против оних досадних слободних радикала о којима сви чујемо. У исто време, кисеоник такође има своју улогу, јер ћелије имају потребу за кисеоником да би остале живе и правилно функционисале. Када се ова два гаса удружују, чини се да успостављају равнотежу негативних елемената као што је оксидативни стрес и могу заправо да промене начин на који тело реагује на упалу. Осиobe које пате од хроничних проблема где су упалa и оштећење ћелија присутни могу пронаћи да им ова терапија буде корисна за њихово стање.
Udisanje oksihidrogena može pomoći u smanjenju upale zahvaljujući dejstvu vodonika kao antioksidansa. Osnovna ideja je da ovaj tretman deluje protiv oksidativnog stresa, koji znamo da izaziva upale u organizmu. Vodonik deluje prilično jednostavno – zapravo, bavi se onim dosadnim reaktivnim kiseoničnim vrstama, poznatim i kao ROS. To uključuje stvari poput hidroksilnih radikala i peroksinitritnih jona koji izazivaju različite oštećenja kada nisu pod kontrolom. Kada molekuli vodonika počnu da deluju na ove štetne supstance, u osnovi im sprečavaju da nastave s razaranjem, što znači manje oksidativnih oštećenja ukupno i, kao posledica, smanjenje upale u onom delu tela koji treba ozdraviti.
Gledajući način na koji naši pluća funkcionišu, sve više dokaza ukazuje na to da terapija oksihidrogenom može pomoći ljudima koji boluju od astme i HOPB-a. Osobe koje pokušaju ovu terapiju često pokazuju bolju disajnu sposobnost i smanjene znake upale u telu. Nedavna laboratorijska istraživanja pokazala su i nešto zanimljivo – disajni putevi postaju manje otporni na protok vazduha, dok su supstance koje izazivaju upalu, poput citokina, značajno opale kod ispitanika sa astmom. Ovi nalazi ukazuju na to da oksihidrogen može biti prihvatljiva opcija za upravljanje respiratornim problemima izazvanih upalom, iako je potrebno još istraživanja u realnim uslovima pre nego što se to sa sigurnošću može reći.
Терапија удахом оксихидрогена показује стварни потенцијал за људе који пате од различитих врста проблема са дисањем, а постоји и прилично много истраживања која то потврђују. Лекари су забележили добре резултате код људи који болују од астме и ХОБП-а, тих хроничних обољења плућа која омешавају свакодневни живот. У једној студији пацијенти који су имали оштар напад ХОБП-а насумично су добијали или обично кисеоник или комбинацију водоника и кисеоника. Они који су добијали комбинацију водоника и кисеоника показали су драматичан пад симптома у поређењу са узимањем само кисеоника. Ови резултати указују на нешто веома важно у вези терапије оксихидрогеном. Она не само да прикрива симптоме, већ изгледа да заиста помаже људима да боље дишу, што значи побољшану функцију плућа уопште. А да будемо искрени, свако ко се носи са тим стањима зна колико бољи може бити живот кад дисање више није стални проблем.
Ова терапија показује добре перспективе за људе који се боре са хроничним проблемима у току дужег временског периода. Многи пацијенти који испробају окси-водоник извештавају о примећеним побољшањима у начину на који свакодневно подносе симптоме. Неки људи кажу да се осећају боље након неколико недеља редовних терапија, са мање епизода погоршања и бољим одржавањем свакодневних функција, без превеликог напора. Истраживања потврђују ове приче, указујући на стварне користи од праћења терапијског режима. Наравно, и даље је неопходно више истраживања у дужем временском периоду пре него што се могу тврдити дефинитивни резултати, али оно што смо до сада видели изгледа прилично добро. За оне који пате од трајних респираторних проблема, окси-водоник би могао бити вредан разматрања уз друге стандардне приступе.
Истраживачи су тестирали терапију уношеним окси-хидрогеном у неколико клиничких окружења како би проверили колико је заиста безбедна. Већина студија указује да људи могу користити ову терапију током дужег временског периода без значајних проблема, мада постоје повремене извештаји о благим нежељеним ефектима. Неки занимљиви рад је урађен током пандемије када су лекари испитивали мешавину водоника и кисеоника код пацијената са Ковид-ом. Резултати су били охрабрујући – многи су имали побољшану функцију дисаја и раније су напустили болнице него што се очекивало. На основу садашњег знања, медицински стручњаци виде стварну вредност у додавању ове терапије у опције стандардне неге, јер се чини да су ризици доста нижи у односу на користи.
Šta ljudi zapravo kažu o svojim iskustvima dodaje još jedan sloj onome što vidimo u kliničkim studijama u vezi sa efikasnošću oksihidrogen terapije van laboratorijskih uslova. Mnogi ljudi koji probaju ovu terapiju primećuju poboljšano disajno stanje i osećaj da se njihov uobičajeni osećaj nedostatka vazduha znatno smanjuje. Kada se uzmu u obzir svi ti slučajevi, većina ljudi ne izgleda da trpi ozbiljne probleme kada nešto krene naopako tokom tretmana, već manje nevolje koje nisu preteške za rešavanje. Iako je to slučaj, nekoliko osoba ipak žali što svaki tretman traje dugo, ponekad i po jedan sat ili više. Takvo ulaganje vremena može naterati neke ljude da odustanu od redovnog nastavka tretmana. Na osnovu svega do sada prikupljenog, postoji dobar razlog da se veruje kako ova vrsta kiseonikne terapije deluje bezbedno za većinu ljudi. Međutim, pre nego što iko potpuno pređe na nju, testiranje na većoj skali bi sigurno pomoglo da se potvrde ove početne nalaze jednim ili drugim putem.
Nova istraživanja o udisanju oksihidrogena pokazuju zanimljive razvojne tendencije i nove mogućnosti u različitim medicinskim oblastima. Naučnici ispituju mogućnosti primene ovog tretmana i van njegove postojeće upotrebe u lečenju raka. Na primer, neurolozi istražuju kako bi tretman mogao pomoći pacijentima sa Alzheimerovom i Parkinsonovom bolešću, s obzirom da ove bolesti uključuju probleme sa oksidativnim stresom. Takođe, sve više pažnje posvećuje se metaboličkim poremećajima, gde antioksidans efekti potencijalno mogu da naprave značajnu razliku. Laboratorije širom sveta intenzivno rade na stvaranju čvršće naučne osnove za ove primene. Neka ranih istraživanja ukazuju na to da bi oksihidrogen terapija uskoro mogla naći primenu u lečenju drugih zdravstvenih stanja, osim onih koja su do sada poznata.
I tehnička strana takođe doživljava neke uzbuđujuće razvoje. Nova dostignuća u oblasti uređaja za inhalaciju obećavaju bolji pristup i rezultate kod oksihidrogenne terapije. Pre nosivi uređaji postaju sve manji i lakši za nošenje, tako da ljudi sada mogu stvarno da se leče kod kuće. To je velika promena za osobe koje imaju problema da izlaze iz kuće ili žive daleko od klinika. Pametna tehnologija takođe sve više ulazi u igru. Lekari mogu da prate kako pacijenti reaguju na tretman u realnom vremenu i da prilagode svoj pristup u skladu sa tim. Ovakvo praćenje prilagođeno svakom pojedincu znatno utiče na bolje ishode. Kako ovi uređaji postaju sve dostupniji, verovatno je da će oksihidrogenna terapija steknuti veću podršku među redovnim lekarima i bolnicama širom zemlje.
Терапија удахом окси-водоника постаје занимљива опција коју лекари испитују уз традиционалне методе лечења због његовог потенцијала за побољшање здравља. Ранији делови су описали како ова метода може смањити симптоме и скратити боравак у болници код обољења као што је Ковид-19, чиме се постижу бољи исходи за пацијенте. Основни разлог зашто ово функционише крије се у самим молекулима водоника. Ове микроскопске честице делују као антиоксиданси, смањују упале у организму и спречавају превремену смрт ћелија. Захваљујући овим својствима, терапија окси-водоником показује потенцијал за лечење разних обољења плућа и дисајног система.
Додавање терапије удахом окси-водоника стандардним медицинским лечењима може заправо учинити да лечења делују боље и да се пацијенти брже опораве. Важно је, међутим, да пре него што будемо знали колико је заправо корисно и како га најбоље користити у различитим областима медицинe, буде извршено још доста студија. Научници су већ започели истраживања, испитујући нову опрему и технике. Уколико ове студије наставе да показују добре резултате, терапија окси-водоником може постати важан део савремене здравствене заштите, на коју ће се лекари свакодневно ослонити ради побољшања начинa лечења и резултата које пацијенти стварно постижу након терапија.
Autorska prava © - Политика приватности