Унашан је водоник показао охрабрујуће користи за заштиту срца: студије на животињама откриле нове антиоксидантне и противупалне механизме

Унашан је водоник показао охрабрујуће користи за заштиту срца: студије на животињама откриле нове антиоксидантне и противупалне механизме

Недавна истраживања указују на значајан потенцијал уношења водоника у медицини, показујући његову изражену вредност у борби против оксидативног стреса, смањења упале и заштите органа. Ово пружа научну основу за водоник као нови терапијски приступ.

Фокусирајући се на заштиту срца, научници су кроз експерименте на пацовима открили да је уношење гасовитог водоника било посебно ефикасно током симулације срчаног удара (ишемија/повреда услед реперфузије леве предње силикусне артерије). Водоник је значајно смањио површину миокардног инфаркта, без умешавања у кључне хемодинамичке параметре попут крвног притиска и учесталости срчаног рада. Још један експеримент са увођењем водоником обогаћене соли интраперитонеално показао је да ефикасно смањује нивое малондилалдехида (MDA), маркера оксидативних оштећења, у крви и срчаном ткиву. Такође је значајно смањио смрт срчаних ћелија и активност кључног апоптотичког ензима каспазе-3, чиме је потврђена способност водоника да ефикасно ублажи таква оштећења.

Дугорочно узимање водоника такође је показало позитивне ефекте на кардиоваскуларни систем. Студије указују да су пацови који су дуже време пили воду обогаћену водоником имали смањен ниво оксидативног стреса у аорти и мање атеросклеротичких плакова, што указује да водоник може имати дугорочне предности у спречавању кардиоваскуларних обољења као што је атеросклероза.

На механистичком нивоу, u vitro експерименти су пружили кључне инсигте. Када су макрофаги (имуне ћелије) били изложени атерогеном оксидованом липопротеину ниског густине (ox-LDL), третман водоником значајно је потиснуо секретцију проупалних цитокина од стране ових ћелија. Овај налаз директно открива важан молекуларни пут којим водоник испољава своје антиупално дејство.

Стручњаци указују да је основна предност водоника у његовој јединственој способности да селеективно неутралише високо токсичне реактивне врсте кисеоника (ROS) као што су хидроксилни радикали , док има минималан утицај на молекуле ROS-а са важним физиолошким функцијама. Ова прецизна антиоксидантна карактеристика, у комбинацији са израженим антиупалним ефектима, показује широк потенцијал примене у заштити срца, упалних обољења и разним моделсима обољења повезаних са оксидативним оштећењима.

Dok se istraživanja produbljuju, vodonik, zahvaljujući svom visokom nivou sigurnosti i širokom spektru potencijalnih benefita, prelazi iz laboratorije na prvi plan kliničke istraživanja. Može li hidrogenska terapija postati moćno oruđe u borbi protiv kardiovaskularnih i zapaljenskih bolesti, pitanje je koje zajednički mogu da očekuju medicinska zajednica i javnost.